prid. 〈G mȁslinārova; ž. mȁslinārova, s. mȁslinārovo〉 usp. maslinarev

prid. 〈G mȁslinārskōg(a); ž. mȁslinārskā, s. mȁslinārskō〉 koji se odnosi na maslinare i maslinarstvo

im. s. 〈G maslinárstva〉 polj. gospodarska grana koja se bavi uzgojem i preradbom maslina

prid. 〈G mȁslinasta; odr. mȁslinastī, G mȁslinastōg(a); ž. mȁslinasta, s. mȁslinasto〉 1. koji je boje masline, koji je boje između sive i zelene [maslinasta odora; maslinasta put] 2. s. 〈u im. funkciji〉 〈jd. s.〉 boja masline, boja između sive i zelene [Više volim maslinasto nego zeleno.]

prid. 〈G maslinastosmèđa; odr. mȁslinastosmeđī, G mȁslinastosmeđēg(a); ž. maslinastosmèđa, s. maslinastosmèđe〉 koji je boje između maslinaste i smeđe [maslinastosmeđe odijelo]

im. m. 〈G mȁslinīka; mn. N mȁslinīci, G mȁslinīkā〉 polj. nasad maslina

prid. 〈G mȁslinina; ž. mȁslinina, s. mȁslinino〉 koji je pripada maslini, koji je dio masline [~ list; maslinina grančica]; sin. maslinov

prid. 〈G mȁslinova; ž. mȁslinova, s. mȁslinovo〉 1. usp. maslinin 2. koji je dobiven od maslina [maslinovo ulje]

im. s. 〈G mȁsla〉 rastopljeni maslac [domaće ~]

prid. 〈G mȃsnōg(a); ž. mȃsnā, s. mȃsnō〉 koji se odnosi na mast, koji sadržava mast

im. ž. 〈G másnicē; mn. N másnice, G másnīcā〉 razg. v. modrica

im. ž. 〈G masnòćē〉 tvar koja obiluje mastima, masna tvar ili masno tkivo [~ u krvi]

im. m. 〈G masóna, V mȁsōne; mn. N masóni, G masónā〉 pripadnik masonstva; sin. slobodni zidar v. pod zidar

prid. 〈G màsōnskōg(a); ž. màsōnskā, s. màsōnskō〉 koji se odnosi na masone i masonstvo [masonska loža; ~ pokret]

im. s. 〈G masónstva〉 tajni pokret nastao u prosvjetiteljstvu radi ostvarivanja osobne i skupne političke, gospodarske i kulturne koristi

prid. 〈G mȁsōvnōg(a); ž. mȁsōvnā, s. mȁsōvnō〉 koji se odnosi na masu, velik broj pojedinaca, koji se događa u masi [~ odlazak na more]

im. ž. 〈G mȃsti, L másti, I mȃšću/mȃsti; mn. N mȃsti, G mástī, DLI mástima〉 1. namirnica koja se dobiva otapanjem masnoga životinjskog tkiva [guščja ~; svinjska ~] 2. tvar netopljiva u vodi koja se upotrebljava u farmaceutskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj i teškoj industriji [ljekovita ~; parafinska ~] 3. biol., kem., med. ester glicerola i masnih kiselina visoke kalorične vrijednosti, netopljiva tvar u tkivu životinja i biljaka, najvažniji izvor energije u tijelu ♦ premazan svim mastima prepreden, lukav, sklon prijevari; vaditi komu ~ mučiti koga, podbadati koga, živcirati koga; živjeti (plivati) u slasti i masti, usp. slast

prid. 〈G másna; odr. mȃsnī, G mȃsnōg(a); ž. másna, s. mȃsno; komp. màsnijī〉 1. koji sadržava veću količinu masnoće [masno jelo; masno meso] 2. koji je zaprljan mašću [masni prsti]

im. ž. 〈G masturbácijē〉 v. samozadovoljavanje

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. mastùrbīrām, 3. l. mn. masturbírajū, imp. mastùrbīrāj, aor. masturbírah, imperf. mastùrbīrāh, prid. r. masturbírao〉 v. samozadovoljavati se

im. ž. 〈G mȁškarē; mn. N mȁškare, G mȁškārā〉 1. maskirana osoba, obično u vrijeme poklada 2. 〈mn.〉 pokr., razg. v. poklade

im. ž. 〈G màštē〉 sposobnost stvaranja predodžaba [bujna ~]; sin. (fantazija), imaginacija

im. s. 〈G màštānja〉 prepuštanje mašti u budnome stanju, zamišljanje onoga što bi se željelo ostvariti; sin. (fantaziranje), sanjarenje, sanjanje, snatrenje, snivanje poet.

im. ž. 〈G maštàrijē; mn. N maštàrije, G maštàrījā〉 plod mašte, ono što je stvoreno u mašti; sin. fantazija

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. mȁštām, 3. l. mn. màštajū, imp. màštāj, aor. màštah, imperf. mȁštāh, prid. r. màštao〉 prepuštati se mašti u budnome stanju, zamišljati ono što bi se željelo ostvariti [~ o putovanjima]; sin. (fantazirati), sanjariti, sanjati, snatriti, snivati poet.

prid. 〈G maštòvita; odr. maštòvitī, G maštòvitōg(a); ž. maštòvita, s. maštòvito; komp. maštovìtijī〉 1. koji ima razvijenu maštu [maštovito dijete] 2. koji odražava čiju maštu [maštovito rješenje]

im. ž. 〈G maštòvitosti, I maštòvitošću/maštòvitosti〉 osobina onoga koji je maštovit ili svojstvo onoga što je maštovito

im. m. 〈G mȁta, L màtu〉 šh. završni potez u šahu kojim se pobjeđuje protivnik jer on njime gubi kralja

im. m. 〈G màtādora, I màtādorom; mn. N màtādori, G màtādōrā〉 glavni toreador

im. m. 〈G matemàtičāra, V matemàtičāru/matemàtičāre; mn. N matemàtičāri, G matemàtičārā〉 stručnjak koji se bavi matematikom

prid. 〈G matemàtičāreva; ž. matemàtičāreva, s. matemàtičārevo〉 koji pripada matematičaru; sin. matematičarov

im. ž. 〈G matemàtičārkē, DL matemàtičārki; mn. N matemàtičārke, G matemàtičārkā/matemàtičārkī〉 stručnjakinja koja se bavi matematikom

prid. 〈G matemàtičārova; ž. matemàtičārova, s. matemàtičārovo〉 usp. matematičarev

prid. 〈G matemàtičkōg(a); ž. matemàtičkā, s. matemàtičkō〉 koji se odnosi na matematičare i matematiku

im. ž. 〈G matemàtikē, DL matemàtici〉 1. znanost koja se bavi proučavanjem brojeva i prostornih odnosa 2. nastavni predmet u kojemu se uče temelji istoimene znanosti

im. ž. 〈G màtērijē; mn. N màtērije, G màtērījā〉 v. tvar

im. m. 〈G materijála; mn. N materijáli, G materijálā〉 1. v. gradivo 2. v. građa 3. v. tkanina ◇ izolacijski ~ tvar koja služi za izolaciju; radni ~ skup tekstova, primjera i sl. koji služe kao predložak za rad; zaštitni ~ tvar koja služi za zaštitu

prid. 〈G mȁterijālnōg(a); ž. mȁterijālnā, s. mȁterijālnō〉 1. v. tvarni 2. koji je opipljiv, koji uistinu postoji [~ dokaz]; sin. fizički; ant. nematerijalni 3. koji se odnosi na imovinu ili novac [materijalna dobra; materijalna korist]; ant. nematerijalni

prid. 〈G mȁterīnskōg(a); ž. mȁterīnskā, s. mȁterīnskō〉 1. koji se odnosi na matere [~ instinkt] 2. koji je kao u matere; sin. majčinski, ( materinji); ant. očinski

prid. 〈G mȁterinjēg(a); ž. mȁterinjā, s. mȁterinjē〉 v. materinski

im. ž. 〈G mȁtērnicē; mn. N mȁtērnice, G mȁtērnīcā〉 anat. ženski spolni organ u kojemu se razvijaju zametak i plod; sin. (plodnica)

prid. 〈G mȁtērničnōg(a); ž. mȁtērničnā, s. mȁtērničnō〉 koji je u maternici [maternična trudnoća; ~ uložak]; ant. izvanmaternični

im. ž. 〈G mȁterē, A mȁtēr, V mȁti; mn. N mȁtere, G mȁtērā〉 roditelj ženskoga spola; sin. majka, mama hip., razg., roditeljica, stara žarg. v. pod star; ant. otac, stari žarg. v. pod star, tata hip., razg.

im. ž. 〈G mȁticē; mn. N mȁtice, G mȁtīcā〉 1. zool. ženka kukca koja nosi jajašca [pčela ~] 2. glavna, najsnažnija struja u vodenome tijeku [riječna ~] 3. tehn. šuplji valjak s unutrašnjim navojima 4. knjiga u koju se sustavno upisuju određeni podatci; sin. matična knjiga v. pod knjiga 5. pren. ono što je središnje, glavno, oko čega se što skuplja ili od čega potječe [~ iseljenika]

im. m. 〈G mȁtičāra, V mȁtičāru/mȁtičāre; mn. N mȁtičāri, G mȁtičārā〉 osoba koja vodi matične knjige

prid. 〈G mȁtičāreva; ž. mȁtičāreva, s. mȁtičārevo〉 koji pripada matičaru; sin. matičarov

im. ž. 〈G mȁtičārkē, DL mȁtičārki; mn. N mȁtičārke, G mȁtičārkā/mȁtičārkī〉 žena koja vodi matične knjige

prid. 〈G mȁtičārova; ž. mȁtičārova, s. mȁtičārovo〉 usp. matičarev